Bila je četrdeset i osma Ljudi u kožnim kaputima odveli su moga oca Na neko pusto ostrvo Što zvalo se Goli Otok A sećam se kad se iz rata vratio, skinuo je Svetog Nikolu I Staljinovu sliku okačio na zid k'o ikonu I pustio je brkove i obukao plavo odelo Izašao je tada na ulicu i viknuo smelo Živeo Staljin i svetska revolucija Živeo Inform-Biro i njegova rezolucija A kada se odande onako mršav vratio Niko ga u kući našoj nije prepoznao I kaše da ga tamo nije ništa izmenilo Jer Staljin nikad nije, nije grešio Živeo Staljin i svetska revolucija Živeo Inform-Biro i njegova rezolucija I danas moj otac vozi Moskviča I vodku drži od ostalih pića Tamne svemirske evolucije čitam proglaz rezolucije I eto tu je pesmi kraj Ali ipak dobro znaj Iako Staljina više nema Komunizam je jači nego stena Živeo Staljin i svetska revolucija Živeo Inform-Biro i njegova rezolucija Pa jesu l' mene zatvarali, samo zato što sam vikao "Živeo Staljin i svetska revolucija!?" Jeste me zato zatvarali Pa šta je trebalo da vičem? "Živeo kapitalizam!?" Slušaj ti, Staljin vas je ubijao Al nije ubijao dovoljno Ja sam njegovu sliku držao kao ikonu pet godina I držaću je ponovo. Nećete vi da dobijete dok god sam ja živ Ja, moj brat, hiljadu nas pride