Mi živimo u istom gradu U istim zgradama sklonim padu Naši životi ruše se Samo nebo je isto kao i pre Pre nego što odemo gore Neka nas vode snovi i boje Kojim bojimo nebo nad gradom Našim pričama i našom nadom Nebom plove sivi oblaci Nad mojim gradom sviće novi dan U kome želim sebe da ti dam U kome želim sebe da ti dam I nikad više neću biti sam Vreme je da kreneš u noć Kreneš u noć i pronađeš me Jer tu u srcu grada Živim još uvek, živim i sada Kada sve ruši se U pustom gradu susrešćeš me I ludi čekamo jutra Jer nije važno šta će biti sutra Nebo je prekrila tama Kiša je padala sedam dana A onda jednoga jutra Ti si kročila i donela sutra Znao sam odmah u trenu Ja moram imati ovu želju Jer ona je deo mene Polovina koja negde vene