Čujem kako kiša pada Pustim ulicama grada Ja nikada više neću videti dan Sećam se - bio je mart Za mnoge od vas sasvim običan Ali u mome srcu ostao je trag Jer moje oči navikle na mrak čitavu večnost dugačak Tada su prvi put videle dan Sećam se krvavih lica Ali i ljudi slobodnih k'o ptica Tada sam prvi put video dan Sećam se razbijenih glava Ali za njih večna je slava Tada sam prvi put video dan Al ubrzo je ta zlobna noć Prekrila čitav ovaj grad Tenkovi su opet doneli mrak A sećam se - bio je mart Za mnoge od vas sasvim običan Ali u mome srcu ostao je trag Sećam se krvavih lica Ali i ljudi slobodnih k'o ptica Tada sam prvi put video dan Sećam se razbijenih glava Ali za njih večna je slava Tada sam prvi put video dan Jen, dva, tri, hej Hladno mi je, u rovu sam sam O svemu ovom sada razmišljam Ispred mene je pust razrušen grad I crne mi misli evo dolaze Vidim kako me mrtvog odnose Ja nikad neću videti dan Živ se sigurno neću predati Poslednji u cevi ću sačuvati Kao i pismo u kome će pisati Smrt je samo tren jer metak je brz I ne boli onoliko kol'ko vređa što im ipak neću videti leđa Nije važno što došao je mrak Jer svaki dan ostavlja trag Koji će jednom doneti spas