Kralj Bakfark beše vidno ljut Na svog vrača tvorca svemira Bimba Kahunu obli hladan znoj Da ga veliki vladar ne kremira Jer kćeri mu mlada Julibana Beše začarana, rapidno tužna Veštica Zangala obdari je pičkom Posred lica da večno bude ružna Iznad modrog neba Planete Aba-Džaba Goreo je brod i s njim Kapetan Rahta-Daba Kralj pozva sve svoje vitezove Sa dalekih kockastih planeta I ponudi im ruku svoje kćeri Ako li joj jadnoj nađu leka A kraljević mladi Rahta-Daba Osedla malu limenu raketu I posle par svetlosnih godina Stiže u blizinu čudnom svetu Beše to planeta s četiri satelita Naseljena kiborzima od pirlita Pogledom masnim od plastelina Razbiše polje njegovog elektronskog štita Iznad modrog neba Planete Aba-Džaba Goreo je brod i s njim Kapetan Rahta-Daba Aba-Džaba, Aba-Džaba, Aba-Džaba Rahta-Daba Rahta-Daba Rahta-Daba