Po kaljavom putu svelo lišće pada nakvašeno rosom od jesenje kiše polako se gasi i poslednja nada ona moja nikad neće biti više Ref. Mrzim jesen sa maglama sivim što mi sreću sačuvala nije kako dalje bez nje ja da živim kad je bila moje najmilije Ovim putem sutra svatovi će proći kroz zamagljen prozor gledaću ih setno zadržati suze više neću moći a usne će nemo poželeti srećno Ref. U avliji njenoj postavljene šatre na kapiji venac ispleten od cveća prašci i janjci peku se kraj vatre drugome se sprema, nekad moja sreća Ref.