Rođen sam tamo, gde su noći duge gde su jutra plava, prepuna tišine a nebo ko beskraj, ko duša široko u srcu mi stvara, osećaj topline Ref. Ugašena gnezda na žarištu stoje a grobovi ćute nemo u tišini možda samo neko od umrlih čeka neku dragu ruku u svojoj blizini Rođen sam tamo gde je zemlja škrta gde je svaki kamen svetinja i muka gde je svaka zvezda kao sunce sjajna gde je srce puno zavičajnog zvuka Ugašena sveća, za prošlost, za sutra za igre, detinjstvo, porušene snove osećam i sada kako nebo plače kako zemlja pati, proklinje i zove Na majčinom grobu, mesto ruža trnje nema više ptica na proleću boju sve je tako tužno sumorno i teško obavilo zemlju kao dušu moju