Ref. Ne volim svetla Beograda oči ne trpe taj lažni sjaj nekome možda to inponuje a meni samo sluti na kraj U mojoj sobi tuge bez igde ikoga ležim sanjam otvorenih očiju od surove stvarnosti bežim A tamo negde u šumi velegrada život teče sve je po planu dvoje mladih se vole u malom iznajmljenom stanu Ref. Jer prejaka su sva svetla ta za moju malu sobu u tami mnogo je teže postojati kad shvatimo da ostali smo sami Pokušavam da zaspim sklapam oči okrećem glavu misli su dole na ušću gde Dunav ljubi Savu A ko mene noćas da ljubi u domu tuge bez tople reči gde li su sada te oči i kuda da krenem ka sreći Ref. Ref.