Never gonna make it Never gonna make it Never gonna make it Baš sam ja oduvek neki baksuz bio Voleo sam je, od nje sam to krio Pred njom se pravio non-stop hladan Kad nije bilo po mom bio strašno gadan I kad je svemu tome Jednog dana došao kraj Rekla mi je, među nama gotovo je, znaj Nasmestio sam se, okrenuo se samo I upitao mrtav-hladan, izvini, mi se znamo Nikad, nikada te niko neće shvatiti Nikad, nikada, i ti ćeš samo patiti Jer ona te je stvarno ludo, ludo volela A zbog tebe, takvog, ona te je prebolela Never gonna make it Prošao je dan i prošao dan drugi O Bože, kako su dani bez nje dugi Prošla je noć i prošle su dve A ja shvatio sam, ipak ne mogu bez nje Zvao sam je telefonom, nije bila kući Imao sam utisak da glava će mi pući Ma, koja sam budala, za sve sam kriv, znam I zbog toga ovog puta ostao sam sam Ortakinja je ipak rekla da će zvati Nadao sam se da ona može da se vrati Ali ništa nije bilo u svemu tome fino Završilo se ko u pesmi grupe Valentino Telefon je zazvonio Rodila se nova nada Korak, dva, i ja sam tu Reci, dušo, šta ti treba Čuj, stari, noćas Odlazim iz ovog grada Ne veruj u mene Jer više nikad nećeš čuti Volim te još kao pre Mislim na nas kao pre Volim te još kao pre Mislim na nas Never gonna make it