Deca još smo bili mi i zajedno se igrali jedno drugo jurili i goneći se pucali Bang bang, uzvikuješ bang bang, dovikuješ bang bang, odjekuje bang bang, k'o sad da čujem to Nismo ni primetili da postali smo odrasli igre naše bezbrižne ni tada nisu prestale Bang bang, o da li znaš bang bang, da ranjen sam bang bang, u srce baš bang bang, a sakrio sam to Jednog dana, sećam se prekidosmo igre sve dok sam se okrenuo drugi te je odveo Danima sam plakao tugovao, žalio što ti nisam rekao čim sam te zavoleo Bang bang, izgubih te bang bang, tražih te bang bang, dozivah te bang bang, i još te zovem ja O, na šta me sećaju deca kad se igraju jure se i pucaju a meni suze naviru Bang bang, kroz njihov glas bang bang, ja čujem nas bang bang, al' ničega bang bang, sem tuge nemam sad