Kad zadnju brazdu zaorem po tragu senke rodine procvaće zimske ružice po prvi put te godine Naići studen atarom kao regiment oklopni i biću samo mirna vlat kad okopni Ja nemam nigdi nikoga al' moja priča prosta je štogod ih manje zavoliš manje ti njih nedostaje I nisam kadar svindlati za sobom skele paliti da silom steknem nekog kom ću faliti Znam, dušo, obećo sam da te neću pominjati bogarati i sudbinu proklinjati u varoš se preseliti orcati i veselit obećo sam srca teška obećo sam, al' jebeš ga Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana u bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana Strahovi mladi umiru priču sam kraju priveo još onda kada sam i njih nadživeo Znam, mila, obećo sam da ću makar za beštiju i da ću naći lepšu, bolju i veštiju nemeškinju, gospodičnu ni po čemu tebi sličnu obećo sam srca teška obećo sam, al' jebeš ga I utom pašće i zadnji sneg preko svih prvih snegova a perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova Spreman je Onaj varati olovni kantar skovati al' danas više nebih trebo psovati