E, moj Plavi, bio si malo sirov al' ipak pravi nikad u dilu s bagrom nikom u stranu, nikome dužan bio si, sve u svemu dobrom čukom naoružan Šta da pričam, ja danas ne znam nikog ko ti je sličan spremnog da bez računa tačno u podne razgrne slabe i kao Geri Kuper sam izađe pred barabe Da, tu i tamo, setim se devojke po kojoj se znamo čudljivo kišno leto sedamdes' koja, godina Raka kad me je školska ljubav ostavila zbog murjaka Davno bilo, otad se sedam mora Dunavom slilo dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri na tvoje epolete sletele su zvezde dve, tri I tad su došli popovi pa topovi, pa lopovi i čitav svet se izobličio ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci pa, ko je smeo da te podseća šta si dobro se pamti samo prvi u klasi Ne znam, Plavi, meni se činilo da Beograd slavi veliki Uskrs duha, svi ti grafiti a, onda kordon pred onom decom k'o pred tobož nekom hordom Znaš šta sledi, ipak je ona bila nešto što vredi pa, kad se onog jula nismo potukli zbog njene časti zar ćemo sad zbog ovih očajnika željnih vlasti Dok god je ovih frikova sa punom vrećom trikova ništa što vredi neće vredeti zar stvarno nema načina pred najezdom prostačina pa, ti si školovan da hapsiš taj talog a, ne da puštaš da ti izdaju nalog Sorry, Plavi, pošaljem katkad srce, na raport glavi od starog društva ništa neko je puk'o, neko je svirn'o ma, ti si super, brate ako stvarno spavaš mirno