Opet sam snio majku na praznični dan i kao lutnja brujnu slutnja šta bi značio taj san Blagi sfumato povratka ključ uvek iza dovratka i staza kraj šimšira urasla u travu Sanovnik s krupnim slovima lako je to sa snovima mnogo mi teže ide kad tumačim javu Opet sam snio april i lešnikov 'lad na hoklu sklonjen goblen s konjem započet još Bog zna kad Lanena letnja haljina sa vezenim detaljima pasent uz cvetnu šaru na baštenskoj kanti U leji zlatnog šeboja u tom snu mlađa nego ja onakva kakvu bih i želeo da pamtim O, mati, veje sneg ni to me ne raduje više dospe na kraju sve na isti sled Prošlo je zanavek severac pustolinom briše i ravno je unedogled Vitlaju pahulje noć čeka svojih pet minuta vetar ne poznaje ni stid ni sram Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta i malo sam ti noćas sam Neki su pola stope ispred vremena ludi jahači, izviđači milju ispred plemena Tek posle sebe hvaljeni na Trgu zlobe paljeni očiju punih suza, al' obraza suvih Na pravdi Boga blačeni tek posle sebe shvaćeni neki su sonatine u dolini gluvih O, mati, veje sneg ni to me ne raduje više dospe na kraju sve na isti sled Prošlo je zanavek severac pustolinom briše i ravno je unedogled Veje, ne sustaje na šimšir i na divlji lešnik o mati moja, mati predraga Ravnica pusta je na Božić putujem ko grešnik od nemila do nedraga