Opet sam snio majku na praznični dan i kao lutnja bruji slutnja šta bi značio taj san Hoklica izneta pod dud ko kad me čeka odnekud sve mi se manje sviđa kad budem u pravu Sanovnik s masnim slovima lako je to sa snovima nešto mi teže ide kad tumačim javu U oku tamni odsjaji divljeg lešnika i, tu od skora, nova bora zbog jedinca, grešnika lanena letnja haljina sa vezenim detaljima Taman uz krupne tufne na baštenskoj kanti u leji bujnog seboja u tom snu mlađa nego ja onakva kakvu bih i želeo da pamtim Ref. O, mati, veje sneg ni to me ne raduje više prošlo je zauvek severac pustolinom briše čim dirne vode mirne hvata se led i ravno je, (ravno) unedogled Nadiru pahulje ko horde minulih minuta niko ne strahuje što kasnim što me nema s puta da l' zima dušu ima, noć pusta je to što me prati ne odustaje Sve ređe srećem ljude iz mog plemena zamiču oni u koloni s one strane vremena na zlo nas ume navesti varljivi šapat savesti Nisam baš bio sin što nosi dobre vesti promiču lica predraga od nemila do nedraga ka nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti Ref.