Negde se pipnu naši mali svemiri kada već pomislim da spavaš zašumi saten, tama se uznemiri i kao talas naiđeš U školjke tvoga pupka leto zimuje tu čuvaš mrve sunca za nas sa tvojim dodirom se čežnja rimuje dok kao talas nadireš Ref. I ništa više nije važno lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas i niko više nije bitan svi su pesak prezren i sitan pesak ispod nas Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst niz tvoje sapi zvezda pala zalud te privijam uz sebe k'o uz krst ti kao talas izmičeš Ostavljaš slane kapi bistre i jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš ostavljaš varljiv zalog pene u srcu ove napukle stene koju razbijaš Ref.