Jednog leta, s kraja sveta vozio sam putem sivim ja sam putnik, od tog živim samo je podigla taj prstić svoj i ja sam stao, otvorio njoj Ona je anđeo bila, sa greškom bez krila, moj san, moja Ilona još se sećam tvog imena sretna i sama, sva u bajkama gde li je sada Petar Pan i svi oni momci Ilona, tvoja je slika moja ikona i čim se dignem ja joj namignem i uvek tako počne dan Dobro guram, kroz život buran i mada živim dosta sretno ja nemam nikoga konkretno uz kog bi bio i sretan i lud i tako miran i siguran svud Ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć, kao moja Ilona, još se sećam tvog imena sretna i sama, sva u bajkama gde li je sada Petar Pan i kapetan Kuka? Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona i čim se dignem ja joj namignem i uvek tako počne dan Slabo pričam, baš nisam vičan al' sad reci idu same o, život piše ljute drame ja znam detalje, sitnice o njoj a ne znam adresu, telefonski broj Il' nešto slično po čemu bih saznao gde li je sad izvesna Ilona, još se sećam tvog imena srecna i sama, sva u bajkama, gde li je sada Petar Pan i svi oni momci Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona i čim se dignem ja joj namignem i uvek tako počne dan Lutko lepa, dobar dan