Aco-Braco, derane moj tršavi ti i ja smo država u državi pukoše na vražjoj burzi Franjo Josip i Habzburzi Boljševici cara skefali otiš'o na doboš Kajzer kô poslednji šalabajzer samo nama ništa ne fali Aco-Braco, derane moj stašiti kad si vatra svi te 'oće gasiti vraćaju nam i zavide al' to valjda tako ide samo lepo možeš ružiti neg', ogrni jankel stofan šušte suknje kô celofan zavist valja i zaslužiti Malo mame, malo ćerke opajdare, kaćiperke, kibicuju i zagledaju šiparice, gradske šmizle, porumene kô ribizle kad sa nama pripovedaju ne bije nas džabe glas zadeni za šešir klas i mater vetru dok je nama nas Aco-Braco, derane moj srditi da te grdim to mi je kô sebe grditi to il' nemaš ili imaš da te s vrata spazi primaš gust je dati, a ne stiskati nije gazda kesa šuplja što budžasto novce skuplja gazda je kô ume spiskati Aco-Braco, derane moj čestiti Bog nek gleda di će koga smestiti od Bođana do Opova sila hulja i lopova koji grabe šta odaberu od Opova do Bođana još je dobrih Vojvođana da im s neba 'leba naberu