Nisam previše sjeban znam da ne ide, neka ali ove stvari stvarno nikad ne pišem trezan Ti bi pričala o tome kako hoćeš da se vratimo može, ali sećanja mi teku lakše s rakijom Bilo nam je kul neću reći da nije neću reći šta krijem nisu reči za primer Ono, jebi ga, ne biram nisam kriv što nisam emo nisam kriv što pričam sve što mislim uvek ipak srećno Ti mi blistaš i dalje pričam svima i dalje nit' sam čitav, nit' plačem ti si ta slika iz glave Pitaš gde sam - nigde, 'ajde nađi me tamo opet pričam u prazno ma batali me, ćao Pijan padao još davno brate, zastao skroz onda brže nego Žil Vern našao dno A ti još inspirišeš ne dam da te iko izbriše zanima me samo da l' ti soba isto miriše Ljubavna, znam to bi glupo zvučalo jer sam najlepše trenutke uvek tu propuštao Jako glupavo, znam da sam usrao baš brate, pukao sam sad me je upravo blam To je nešto kao možda nisam trebao i sranje mada, nevažno, više se ne znamo i kraj je Kažu digneš se i uvek nešto naučiš padom lažu - peta brzina pa gde završim, ćao Jebena treća strofa lažem da nema bola a dobro znaš me ko sam i da sam sjeban ortak I kad se čeka zora znam sa dva nervna sloma i nisam Nikola Simić al' mi je tesna koža Šta je bilo, kao ne pamtim nije bitno više al' sam ostao za sise lik sa istim stilom igre Tebe spomenem nekad kad me savlada čaša kad me napadne savest posle blunt-a pa padam Tamo srećo gde sam bio mnogo puta ranije mnogo glupav, mnogo urban lik sa ugla, tražim se Još uvek po tim danima al kalendar ne gledam vidim da me ne trebaš idi dalje, ne čekaj, ćao