Kuda idu ostavljeni ja sam davno stigao od mene je ovaj život davno ruke digao I u džepu zlatan prsten, izgubio svoj je sjaj kad si rekla da je kraj ne krijem svoju tugu, ja plačem na glas jer znam da nema više nas Ref. Vazduh nestaje, guši me polako ovaj osmeh tvoj što boli me jako suzu ne krijem iz oka kad krene a ti draga ne misli na mene Ko sa grane list kad padne u blato tako živim ja i umirem zato tu gde srce je ništa davno nema a ti draga budi tuđa žena U životu prošao sam glavom kroz sto zidova kada jedna tuga ode, druga dođe iznova ja sam još na kolenima, čekam da mi kažeš da a znam da si njemu suđena Ne krijem svoju tugu, ja plačem na glas jer znam da nema više nas Ref.