Na starom mulu zaspala lanterna laškane cime, rasušeni brodi galeb je sletija, brzo gušta spizu žalo se pini, nevera je blizu Od pustog svita nigdi žive duše nigdi čuti glasa, niti vidit maske galeb je visoko, more minja boju opet će derati jugo na škoju I tuču, tuču, tuču, tuču vali iskrivili se križi ispod zida a dvore stislo vrime, stisla drača umriti će od žalosti i stida Šta san učinija kad san osta sam 'srid ove lipote, 'srid ovog raja tilo san iscidija u kamenu i znoju da se jopet rodin, umra bi na škoju A dvore stislo vrime, stisla drača umriti će od žalosti i stida Šta san učinija Tilo san isciđija u kamenu i znoju da se jopet rodin ja bi umra na skoju I kad isplačen ovu pokoru svoju vitri će osušiti zadnju suzu na škoju