Od malih nogu nisam se uklapao nigde oduvek usamljeni anđeo koji traži svoje visine A noge k'o da su izlivene u cement gazim napred, ali nazad me vuče veliki teret I svi se pitaju zašto mi album kasni ali niko se ne pita kakve snove imam kad zaspim A ljudi vide samo ono što žele kada mi ne ide ništa tad vidim ko je uz mene I zato teško stičem u strance poverenje duša zaboli kad vidim ko je na sceni cenjen Ulice vatrene umesto snova pepeo negde daleko sada bih tako rado odleteo Ali, želje su jedno a mogućnosti drugo country pesme uvek me podsećaju na Dugog Vreme je ludo, a možda sam lud samo ja izgubio sam, buraz previše na ulicama Gradsko vaspitanje, buraz ne volim narodnjake nisam svadbarski tip ne osećam to, brate Ja volim taj rep jer ti ritmovi nose me kroz oluje i nevolje odmah izvalim pozere I često postavljam sebi ta ista pitanja da li su, buraz, imala smisla sva ta odricanja Što krenuo sam putem putem bez perspektive putem ljubavi za rep uz tenzije zadnje četvrtine Za sve usamljene anđele što traže isto srce čisto zagrljaj, priča k'o Monte Kristo K'o Edmond Dante sreća beži iz ruku ali borim se k'o lav da pronađem svoju luku Kao indigo deca poremećaj u snu za mnoge glup i možda se ne isplati trud Možda sam stvarno lud al' ako je tako, ostaću lud onaj isti Deniro muzika mi je put