Da li si bila stvarna, ili sam sanjao to kestenje U očima što mirišu na dane jesenje Sada sam samo odjek odjeka kad sapuće Naš smeh iz prošlosti što sada tren je zamućen K'o da smo bili samo izmišljeno poglavlje Knjige o kraju kad se vrata duše otvore Zvižduk donese vetrove jednog umrlog plamena Pokopanog u srcu te grane gde ptica ranjena Peva pesmu o odlasku, glasom što snagu traži U sećanjima gde usnama ljubiš laži Hodam unazad kao rikverc što me vozi Do mesta na kome tu kroz ulice se šetam s' njom Na groblju grešaka gde ljubav smo sahranili Cveće bez mirisa k'o noževe smo zarili U zemlju nečega što nekad ljubav zvalo se Sada smo sumrak tu gde plaču sove žalosne U noći kad se lutke duše presvlače Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače Kad lažeš sebe da ti ove oči ne znače To nisam ja, to ti samo srce preskače U noći kad se lutke duše presvlače Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače Svi su govorili, ma pusti ga, on repuje Za tebe ostao muzika što se ne čuje Hteo sam da budeš slobodna a ipak te vezivao Konopcem od sumnje često reči nisam birao Kurvom te nazivao kada bes mi razum preuzme Uvek u strahu neko ljubav da mi ne uzme Tu u kupeu onih tragova što ostaju Negde u nama gde se duše ne prepoznaju K'o nekad kad su bili isti otkucaj Kad to zaboraviš ti opet srce poslušaj Da li me čuješ negde dole u dubinama Gde bol na klupi piše slova tvoga imena U parku sećanja gde dodiri su ožiljci U praznom vozu tu gde sad smo tamni hodnici Bez trunke svetlosti k'o dirka koja nema ton Znao sam da te sviram, reci mi, zna li on Noć me grebe svojim noktima Od sna me nesanica otima U noći kad se lutke duše presvlače Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače Kad lažeš sebe da ti ove oči ne znače To nisam ja, to ti samo srce preskače U noći kad se lutke duše presvlače Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače Svi su govorili, ma pusti ga, on repuje Za tebe ostao muzika što se ne čuje Trenutak ume da me iscepa k'o list papira Muzika koja se ne čuje ali ipak svira Negde u meni duboko u katakombama Tamo gde slepo verujem da si mi bila odana Da li sam ovo ja il' neki kratak spoj Koji je sanjao da nekada je bio tvoj Bio sam siguran da umeš da prepoznaš oči Što grejače te uvek kada dođu hladne noći Jači od asfalta, to sam mislio da smo mi Dva srca koja kucaju kad stanu satovi Od jednom shvatiš ceo svet da ti je porušen Ostane crtež koji nikad nije dovršen Pa tuga uzdigne do neba svoja krila U meni praznom, k'o da moja nikad nisi bila Poslednje zrno tebe pustinja proguta Pa pružam ruke ka beskraju nekog novog jutra U noći kad se lutke duše presvlače Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače Kad lažeš sebe da ti ove oči ne znače To nisam ja, to ti samo srce preskače U noći kad se lutke duše presvlače Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače Svi su govorili, ma pusti ga, on repuje Za tebe ostao muzika što se ne čuje