Kada sam bio mali, mama me zvala anđele Sad anđeo jeca, jer ulice su ga zavele Pa kao pacov iz šahta skriven od ljudi Bežim u sebe kad vidim šta stvarnost nudi Ja sam taj plač iz grudi, osmeh u gradu spaljen Ja sam taj pramen duše na vrelom asfaltu ranjen Tu na betonu hramljem gde pločnici tužno grme Svaki put umrem, kume, ljubav kad mi odglume Devet života malo je, umro sam više puta Lice purpurno krhko, telo mrtvo iznutra Gledam ljubav u leđa, nisam dečko za primer Pogled prazan u plafon, ja sam samoći cimer Život je hladan kad ostanemo bez voljenih Pitaš gde živim? U ulici srca slomljenih Bože, čuvaš li mlade zgrade kad sene bace Rođen na drugoj strani, pa nemam ljubav za žace Ove ulice ne puštaju me A srce slomljeno je Moje srce je slomljeno Moje srce je slomljeno Misli su crne, pa hapse nas kad se dune Nebo gledam kroz maglu tih suza što oči pune Puca slomljeno srce iz grudi slomljenog bića Probaj da čuješ otkucaje parčića Svako parčence jeca kad suza od beton pljusne Poljubac boli kad ljubiš pogrešne usne Ovde normalan prsne pa rola te čudne pljuge Do juče žmurke, a danas šmuge od tuge Dete sam bivše Juge, na ranama nosim so Dugo već vežbam flo, na kolodvoru zoo Učim da trpim bol, prošlost ko fleš me puca Skrivo se od pandura u mraku sobe bez sunca Bio klinac što muca pa razredne ismejavao U školi sam zabušavao, na kilogram završavao Noću kad nikog nema se šet’o po gradu k’o sena U oku lepim ogledala razbijena Klinke često su naivne vole sumnjive likove Pa gledam klinke sa šesn’est imaju tikove Tako mlade zalutaju, hemijom stvarnost stvaraju A ja k’o proklet na gradske vožnje u tramvaju Ulice grme moji psi kada zalaju Lajem sa njima dok oni bezbrižni spavaju Nogu pred nogu, bogu sam bliži santin Znam da ne mogu unazad vreme da vratim Ove ulice ne puštaju me A srce slomljeno je Moje srce je slomljeno Moje srce je slomljeno Ljubav k’o uvele ruže koje su tužne Jer samo su htele da traju još malo duže Ko stara lutka, sama kad deca odu Što sanja da bude dete, zaboravljena na podu A zna da deca rastu, pa posle igračke bace Pa kaplju suze niz male plastične face Mi smo ko štenad, vole nas dok smo mali Sad smo porasli pa stara pažnja nam fali Te tople reči u gradskoj hladnoći zamrle U svetu velikih što plaše se da te zagrle Kada zagrmi da te po kosi pomaze A oni odlaze, pa nam suze šmirglaju obraze I ja sam bio igračka sestri, ćalu i mami Igrali su se sa mnom u porodičnoj galami A sad smo sami ulice dok nas dele Tu gde tiho umiru lutke što samo su ljubav htele Ove ulice ne puštaju me A srce slomljeno je Moje srce je slomljeno Moje srce je slomljeno Ove ulice ne puštaju me A srce slomljeno je Moje srce je slomljeno Moje srce je slomljeno