Ljudi umiru, svako dočeka svoj red Ja čekam svoj, jebeno malokrvno bled Iznutra sed ko gringo, obešen, za granu vezan Gazim providni beton, ispod njega vidim bezdan Prosim osmehe, spreman sam za sranja najgora Policija me traži zbog 48 sati zatvora U stilu toreadora, bol ne uspevam probosti U prašnjavoj areni jure me bikovi prošlosti Vešto izbegavam napade, sebe gledam sa tribine Ko lutka u praznoj sobi, željan osmeha, topline Daleko od Robinje, srce hladno kao zgrade Čučim sam u mišijoj rupi nade Ko pajac u vitrini što ulicama mašte luta? Život kao slikar po platnu lica suze crta U kavezu od minuta smišljam plan idealnog bekstva Prošlost kao magnet ne da mi mrdnuti iz mesta Sanjam klošare, juri nas hiljadu demona Ja sam ruža od mesa, iznikla iz betona Život ubo se na mene, kapljem suze crvene Ja sam ruža, rane otvorene, na asfaltu što vene Imam košmare, juri me hiljadu demona Ja sam ruža od mesa, iznikla iz betona Život ubo se na mene, kapljem suze crvene Ja sam ruža, rane otvorene Na ovom krstu zvanom život, kao Isus tražim veru Slušaš bluz o luzeru što rastao je u soliteru Ko lav borim se u ovoj džungli od cigli Kako da se smejem kad su mi drugovi na igli U pakao živi stigli, traže vrata za ovamo Nisu našli vrata pa su ostali negde tamo Pi*ke, bušite vene, hajde, ko vam brani Recite mi zašto moji drugovi su narkomani Kako da im pomognem? Hteo bih da znam Stvarnost boli, pa snove kupuješ na gram A ja, umesto diplome, da budem ponosan pred svima Izabrao sam ulicu, mračne lokale pune dima U društvu narko dilera, bivših zatvorenika Post'o sam ko oni, sena uličnog vojnika Kupovao na kilo, na sitno preprodavao Onda me pod svoje regrutovao đavo Postao sam stranac, sitni kriminalac Diler iz bloka C, u džepu prljavi ulični džeparac Sagradio sam čamac od snova, promaje u džepu Boga vratio u srce, poslo đavola u lepu Sanjam klošare, juri nas hiljadu demona Ja sam ruža od mesa, iznikla iz betona Život ubo se na mene, kapljem suze crvene Ja sam ruža, rane otvorene, na asfaltu što vene Imam košmare, juri me hiljadu demona Ja sam ruža od mesa, iznikla iz betona Život ubo se na mene, kapljem suze crvene Ja sam ruža, rane otvorene Više puta hapšen, al’ uvek brzo pušten Možda Svevišnji me kušao zato što nisam kršten Osuđen da živim u komšiluku džankija Vučem se po centru, legenda ko Kajzer Soze Zapostavljeni odrpanac, klošar, skitnica i sanjar Svaki neuspeh na licu se ocrtava ko šamar U sebi razapet, u svom zamku od sitnine Vodim sa sobom krstaške ratove tišine Ja sam gradska čergara, na faci ulica ko brnjica Spavam u kutiji šibica, jesen u boji ulica Užica Robijam u svojoj glavi, godine padaju ko latice Dolazim ko novinar s’ ćoškova Prenosim reportažu iz tamnice Iz ćelije u srcu, kroz rešetke u oči ugrađene Živim sopstvenu verziju matrixa, gledam face urađene Za nama ostaće tona papirologije Nostalgični albumi sa slikama Iscepane lične karte, u pohabanim novčanicima Zatvaraju nas u ludnice Jer ne razmišljamo šablonski već nagonski Sanjamo realnost bolju, budimo se u šahovskom polju Kao Lao Ce učimo umetnost ratovanja, tražimo prosvetljenje Ulični jin jang za novo ghetto otkrovenje Sanjam klošare, juri nas hiljadu demona Ja sam ruža od mesa, iznikla iz betona Život ubo se na mene, kapljem suze crvene Ja sam ruža, rane otvorene, na asfaltu što vene Imam košmare, juri me hiljadu demona Ja sam ruža od mesa, iznikla iz betona Život ubo se na mene, kapljem suze crvene Ja sam ruža, rane otvorene