Večeras ulice su puste sve nekako miriše na nas Sećanja dođu al' ne želim da se sećam kako sam juče pored tebe bio srećan Živeo samo za trenutke kad me pomažiš noću te sanjam al' mi jutrom uvek odlaziš Niz reku prošlosti tamo gde brod u boci plovi meni si dala sve sada te ima neko novi Još mi odjekuju te laži kao uvreda kada si nežno šaputala to "zauvek da" Ostaćeš pored uz mene i kada ostarim i one suze kada hteo sam da te ostavim Kada sam saznao da ipak nisi bila to u šta sam verov'o noću dok sam te ljubio I ja sam znao da već dugo nije kao pre al' ipak plak'o sam tog dana kad sam saznao sve Pa sam potonuo prognan iz našeg starog dvora dva'es hiljada milja duboko ispod mora Ref. Ulice puste su bez nas od kada ne čujem ti glas samo ti i ja na starim slikama U bajke verovali smo svoju imali, a sad budim se i znam ovo je hladni kraj U zamku ljubavi sam vetar koji odjek nema bačena igračka egde u nekom gradu sena Tu pored kante gde ulicom niko ne hoda gde ljubav živi u suzi s imenom nekada Kada smo nosili blesavi sjaj u očima i ona jedino znala je da me pročita U zagrljaju smo imali i onaj osećaj da ceo svet je naš a sad je tome kraj Pa slomljen posmatram bajke na tren me podsete na dvoje ljudi što znali su da se osete Bez reči, bez ruku pogledom koji govori više od dodira pogled što dušu otvori I svi su hteli da budu baš kao ti i ja al' tebi ipak je priča s njim bila bitnija Samo sam hteo da vidim te kad se probudim da kažem ti da te volim i da te poljubim Ref. 2x