Ovaj grad me guši i ljudi koje znam su totalni stranci k'o da nemam vazduha Nešto me steže baš tu u grudima i nekada mi ne prija ni muzika I onda samo ćutim a nekog bih zvao da kažem da sam loše da sam psihički pao Al' ostavim telefon opet solo na krovu jer što bi' zvao ljude koji mene ne zovu A bili su mi dragi bili su mi najbliži koliko sam ih voleo ne možeš ni da zamisliš I posmatram grad kao žedan bez vode i dođe mi da jednostavno odem Jer svi se mrste i lica su tužna i neka sasvim bespotrebna gradska mržnja I umoran sam da sam svima tako stran i možda njene tople oči rešile bi stvar Ref. Ali je nema samo hladan grad i ja opet sami okruženi zgradama Prokleto sam od samoće umoran i ovaj grad što budi ružna sećanja I stvarno volim život ali, ovde ne živim i trebam novo nebo ispod srce da se smirim Iz ovog grada moraću zauvek da odem jer predugo sam svoju sreću tražio ovde A sreće nema k'o da umire grad ne umire sam sa njim umirem i ja A neću tako jer imam previše da dam neću da odustanem od sebe i od sna Jer volim sebe kad se jutrom probudim srećan kad deluje da imam sve a ništa nemam Al' nije bitno, bitno je da imam želju za životom želju da se budim al' ovaj grad je otrov Koji predugo pijem al' mi ne prija k'o ova kiša na sredini aprila Umoran sam da sam svima tako stran i možda njene tople oči rešile bi stvar Ref. 2x