Pitaš se, gde je stari Danijel Evo me, kume, šta ti je I dalje sanjam te snove MC-ja, shvati me Ali zaboli kad vidim da sve je isto Nema love, nema posla, kažu da sam vrisno Jer ne posustajem ni kada je teško da boli Milion puta ste ovo srce mi vi proboli Odlaskom, lažima, obećanjima, maskama Frikovi fak-of, nisam ta faca nastrana I dalje trčim za onim normalnim stvarima Život te pregazi ako si faca ranjiva Moraš da postaneš stena, ili te nema Ajkule čekaju da potoneš u ambis trena Ajkula, to si ustvari ti kad razum gubiš Neprijatelj sebi, pa tako samo ćutiš Misliš da će tišina doneti odgovor Pa visiš na kazaljci sata što kuca promajom Ume biti teško, znam Kad stvari krenu nizbrdo Ajde digni glavu sad Jer sve je samo prividno Boli pa prestane, prođe, vrati se, nestane U trenu kada nas nasmeju šale blesave Volim te izraze lica kada se krivimo Tad stvarno imamo osećaj k’o da živimo Taj osmeh deluje kao da traje celu večnost Usne razvučene, Mesec po njima baca svetlost Gužva se raziđe, sklanjaš sa stola pune piksle Flaše od piva, par scena u kojoj ruka piše Slova što drhte u tebi, al’ na papiru stoje Čvršće od neba u očima koje ne postoje Na tabli srećnih gde kreda piše tuđa imena A ti ko sunđer u suzi koja je prolivena Pa doviđenja, reče mi juče tihim glasom Rima teško mi padne k’o tvojoj mami razvod A drugarstvo, i ta me reč zbuni često U nju sam verov’o, pa vremenom sam prest’o Ume biti teško, znam Kad stvari krenu nizbrdo Ajde digni glavu sad Jer sve je samo prividno