Ona se zvala Nataša i bila je devojčica u zemlji čuda sa nebo plavom bojom okica živela vrata preko puta, stalno luta Matorci razvedeni, pa rano počinje da luta često kući sama, jer njena mama vreme je gubila s dilerom u lavirintima srama navučena je uzimala s njima Nataša je pričala sa lutkama jer nije imala s kim gledala crtaće, imala pogled što sija mama kad je zagrli, tad je bila najsrećnija al' to je bilo retko jer mama retko kući je bila Nataša sve više usamljena a sve više starija u školi ćutljiva k'o reka baš k'o vreme na satu na prozoru plakala jer nije upoznala tatu Tužna, sama, bez ljubavi u zemlji čuda pošla je putem ka dnu jer nije znala da ne sme tuda Ref. Nataša, bila je devojčica sa nebo plavom bojom okica u liftu sam je sretao s njom nekad i prošetao kroz smeh sam joj tepao a ona samo bi ćutala Bio sam srećan kad bih je nasmejao ruže sam krao, njoj da bih dao a ona samo bi ćutala U lošem društvu tražila je utočište bežala sa časova od besmisla života s'krivala se bez emocija se davala muškarcima spavala s klincima iz kraja i sa totalnim strancima Sanjala je da jaše talase dok mama s obale smeje se i dere se ljubavi, Nataša, volim te al' jutrom san kad iščezne ona Nataša iz sna budna sanjala je slike, tresla se i jecala Htela je biti srećna k'o ostale devojčice osmehom da boji tugu dok čeka bus sa društvom sa stanice Imala je šesnaest kad je zatrudnela sa tipom za kojim još od osnovne je ludela par meseci trudnoću krila, jer nije znala bebu da li da zadrži ili da abortira Bio je petak, pojavila se na mojim vratima šminka razmazana, u suzama glavu je spustila na rame i plakala moje suze izmamila, dok priču mi je pričala ipak i tako uplakana bila je tako slatka i mila Ref. Rekla je, svratiću a ja zagrljajem sam je bodrio dok sam je gledao kako izlazi tiho sam molitvu izgovorio ušla je u lift i rekla, ćao jedva se nasmejala Prošlo je sedam dana ona nije se javljala da se nije nešto desilo stalno sam se pitao U potrazi za njom po gradu noćima sam skitao po kafićima je tražio kod komšija se raspitivao dani su prolazili, a Natašu niko nije video odgovor, ne, me je nervirao Kraj telefona sam čekao napokon čulo se zvono, pomislih da je ona rekao sam, Nataša, halo, ti si ma jok, ovde Marko, malo sam se raspitao i stvari stoje ovako, reci, šta se desilo Loše vesti, ortak je video Natašu imala je masnice na faci, čuj zvao sam Stašu tip je saznao za dete i totalno je puk'o nije verovao da je njegovo i pesnicama do smrti je tukao Sad se kaje, u zatvoru je, čuo sam ostaće duže al' sahrana bila je skromna samo vetar, ja i ruže čuo sam da joj se mama odvikava od droge negde u Moskvi, ne znam tačno čuo sam verzije mnoge A Nataša često mi dolazi u snove da mi kaže da je napokon srećna i da ima lutkice nove negde gore gde nema bola Ref. Apel svim lošim mamama svim zbunjenim devojkama i devojčicama ovako ne mora da bude kao s Natašom znam da se u svakoj od vas krije bar malo Nataše ne dozvolite da se desi isto pamet u glavu, ćao