93/1 za moju mamu Kad pogledam u prošlost ovih dana to radim često Nijedna ne bi mogla zauzeti tvoje mesto Iz dana kad si me dojila nežnošću Dane bojila, bajke čitala pred spavanje Slatke reči govorila, porodica te razorila Ti, ćale razvedeni Ja ljubav sam tražio na ulici uz klince slične meni Krao, pravio gluposti, nedostajao mi je tata Al’ ti si uvek bila tu da me podigneš iz blata Uz pratnju suza što šapuću, suze sa starijom sestrom delio Deo srca se slomio kad se ćale odselio Al’ sam nastavio dalje, ćala posećiv’o Bol pretvarao u slova koja sam zapisivao Puno sranja proživeo, kršio pravila Pamtim doček Nove kad si me od batina oplavila Jel sam se drao na tebe, bio klinac u pubertetu Al’ tebe, sestu i ćala voleo najviše na svetu I danas je tako, životarim tek onako Puno puta plak’o, svakom suzom sam nebo tak’o Mama nasmej se Mama, moja si dama, moja svetla strana Al bol mi srce slama kad si uplakana (x2) Bila si svetla strana mračnih dana S posla pravo u kuhinji da spremi se neka hrana Iz ničega pravila slatke specijalitete Mala iznenađenje za jedino muško dete Mama, ti si ceo moj sve A ja jedva za 8. mart skrpim da ti kupim cvet Posle razlaza sa ćalom nisi se udavala Meni i sestri uvek zadnji dinar davala U neprijatne situacije često sam te stavljao Familiju razočarao kad sam šesti ponavljao Nikad te nisam slušao, uvek si bila u pravu U sobi plakala krišom dok sam prodavao travu Loše me društvo odvuklo u lošem smeru Nisam imao meru, odrastao u soliteru Gledam malu Bojanu, detinjstvo joj nije bajka Živi s tatom i sestrama, al' joj nedostaje majka Mama nasmej se Mama, moja si dama, moja svetla strana Al bol mi srce slama kad si uplakana (x2) Voleo bih da si nasmejana, a ne uplakana Kad s posla dođeš umorna, svakog sivog radnog dana Teško mi je kad si sama Shvatam ulogu žene kad prave reči bi da kažem One uvek zaneme, ti odeš na spavanje Često te gledam kad zaspiš, izgledaš tako bezbrižno U šest se budiš da ne kasniš na posao Skuvaš kafu, umiješ lice Posle jutarnje cigarete u liftu srećeš komšinice Nervozne zbog malih plata, lošeg braka Sećam se tvojih reči: "Danijele, kući pre mraka" Posle posla sat-dva odspavaš, opereš sudove prljave Opereš veš na ruke što od posla su žuljave A kad si ostala bez posla sećam se svakog prizora Slomjena, tužnog lica plakala ispred televizora A ja k’o lik iz retrovizora Nisam znao kako da te oraspoložim Pa s tobom zajedno sam plak’o Uvek u dugovima novac smo pozajmljivali U problemima plivali, non-stop se zaduživali Mama, sad sam poznat, a’l kad se spuste zavese I dalje sam onaj stari Mama, nasmej se Mama, moja si dama, moja svetla strana Al bol mi srce slama kad si uplakana