Ej, čujem rafal telo pada na pod novi crveni san tamo ga odvozi brod I jedan crveni vrt za čiste duše crveno cveće i kiše crvene pljušte Zbog mržnje koja se stvori da pokvari sve lepe stvari u noći kad trag gospodari Šta je to što čoveka natera na krv da pljune i ruku da digne na burazera Da gleda svoje k'o strance očima odsutnim taj sneg u srcu odakle samo dolazi Ukradena pamet sklupčana moli za pomoć u lavirintima grčeva Gde identitet ne shvata ali veruje um vešto krivi te slike pa oči ne vide Da su zalutale tamo u onim šumama razum gde jeca Ref. Ove krvave kiše me često u crveno oboje tada zaplačem tiše suze od reči više govore Jutro sivo k'o magle krv kao oblak što ga nacrta ime rasplače pesak u život mržnja kada zaluta Vidiš li crvene planine taj crven mermer na njemu poznato ime Krvava kiša ne prestaje tražim kišobran da me te kiše sačuva uplašen i neispavan K'o da vidim taj metak kojim si pogođen i tražim vremeplov nikako da ga pronađem U san mi dođe tvoj lik pa malo pričamo sećaš se, svi su govorili kako ličimo Čujem taj pucanj obarača u rukama straha pa nebo noćas otvara ta crvena vrata Ja ne razumem šta nas tako razdvaja vera je ljubav kroz maglu što tera zaborav Nije mi jasno i ne želim da verujem da kad ne razumeš ubistvom da mržnju rešavaš Opet je crveno sve ulice, kazaljke kiše su noćas crvene samo zbog razlike Ref.