Ja hoću ceo svet i više od toga Hoću mesec, jea, Deniro! Glasajte za mene, dajte mi glasove, kćerke i žene Vaše ušteđevine, velike kuće i bazene Dajte mi najskuplju vazu iz jebene Ming dinastije Smej se sad, plači kasnije, bez Lerdisa i pederastije Dajte mi sve te lepotice, vaše jebene Audi osmice Hoću svoje blindirano vozilo Svoj privatni bioskop, u rukama kokice Hoću da kupim Diznilend, da budem prvi Užički Rokfeler Novi guverner banke, prvi srpski Hju Hefner U sobi s 300 plavuša da me maze uz Don Perinjon i lososa Hoću predsednički apartman, pun kamion ponosa Hoću rezervisane termine, svoju hit emisiju na Pinku Sa Suzanom Mančić na pikniku, uz puno šiške u novčaniku Moje postere na naslovnoj, moje spotove u dnevniku Želim da se doktori dive mom jebenom ulicnom Užičkom rečniku Hoću plakate po gradu, žurke i koktele Hoću jahte i hotele, drolje bolje od Pamele Globus na dlanu, hoću Majkl Džeksonovu manju Ne želim MC-ja Priznanje, već posle Prvog, drugo, treće, četvrto izdanje Visok 190, hoću što devedeset miliona dolara U neobeleženim novčanicama, u 200 zlatnih kofera Hoću vozača, svoj vozni park, hoću oldtajmere Hoću sve moguće brushaltere, imam najgore moguće namere Pljuvaću sve poznate, srušiću Ajfelovu Kulu Prebiću Paf Dedija, lupacu klempe Dža Rulu Kume, izlazim na izbore, dolazim sa ulice Uzeću više glasova od Vučića i Koštunice Hoću najvišu funkciju, kancelariju, kožnu fotelju Sisatu sekretaricu da mi ispuni svaku perverznu želju Ja sam dekintiran klošar, siromašan, ne pijem kafiće Ne tračarim, želim deonice BK, pola zarade od Mobtela Želim Rols Rojs Fantom, a nemam ni za opela Hoću tvoju devojku, njenu sveću i sve njene drugarice Hoću da trčim go u parku, za guzu da štipam svaku baku Želim titulu Princ Deniro, svoj helihopter i avion Hoću parfem s mojim imenom da u sobi postavim lampion Hoću i Selin Djon, hoću firme i fabrike, marku Deniro patike I prodavačice i kasirke, ne želim glupe fensi barbike Da mi budu svalerke, sve poznate modne dizajnerke Ceo ženski simfonijski orkestar u harmoniji da mi skida farmerke Hoću privatne maže koje želim da kupim, mesto u vladi Da pušim kubanske cigare, da s gospodom pijem Bakardi Želim 31,000 osmeha i kad podrigujem da mi aplaudiraju Da prenose uživo kad kenjam, da probaju mozak da mi lociraju Želim igračke s mojim likom, želim biti veći od Elvisa Rime slažem u stilu Tetrisa, uz pratnju oba testisa Želim dan na svetu budućnosti, rođen da pravim gluposti Ne glasam, pa ispada da izvršavam svoje građanske dužnosti Drkam kad mi je dosadno, želim podkupiti policiju Advokate i sudije, uvodim liričku prohibiciju Uz ova Megastore punch line, dark sun, fristajl umeća Zovu me hiphop leća, rime bacam baš poput smeća Ja sam kralj detalja, dark umeća, ulogu kralja Zlatna medalja, sve radim kako valja, jea Ja sam hiphop Carli Parti, nekad roker, nikad panker Lud ko som na struju, trojke cepam kao Janker Želim trg po meni da nazovu, hoću Natašu i šećerane Tržne centre i kafiće, teretane i restorane Da budem suvlasnik B92, da skinem pozicije Kasparovu Hoću elitne splavove, želim da kupim celu Knez Mihajlovu Da vratim se ko kusur u trenu, kad svi me zaborave Da kesama punim govana gađam bogate snobove Da odem u ludnicu da vidim kako je bilo Matiji Pa da napišem novu stvar, Denirovi dani na psihijatriji Da razlupam buržujima auto na parkingu s bejzbol palicom Da živim kontradiktorno, da vodim ljubav sa opaticom Želim svog privatnog psihijatra Da budem njegov privatni psihijatar Da furam tozla, da živim lepo kao zlatar Želim da postavim rampu na izlazu iz grada Da seljačinama naplaćujem putarinu Da postavim ljude kraj barikada Da isečem svet makazama, da zasadim travu na mesecu Da psujem jebeno najgore loše, utičem na vašu decu Da Užice nazovu Denirov grad, moju ulicu Denirova ulica Da u opštini napravim luna park, da postanem jebeni kralj Užica