Predugo već pakujem kofere ružne reči kažu idi srce kaže da ostanem Ubijaju me ove svađe duša se cepa kad te vidim kako plačeš I kad poludiš pa mi udariš šamar a ja povučem te za kosu kao u stanju rata Onda se vređamo k'o stranci posle se kajemo kad stišaju se strasti Al' smo sve dalji i ona sila što nas spaja kao da slabi U mene sumnjaš i svaka ženska s kojom se družim, za tebe je kurva Kad sam u gradu uvek cimaš pitaš me sa kim sam i nisam opušten nikad A onda mi na grudi spustiš glavu i zaspimo za tren k'o da niko nije u pravu Ref. 2x K'o da dvoje smo bez ponosa i više ne znam naći put do onih mostova Koji su znali da nas vrate ka sreći od nas su samo ostale ružne reči Ujutru doručak mi postaviš uveče kažeš da ćeš sutra da me ostaviš Spakuješ se, kreneš al' se vratiš kad kreneš da me psuješ ne znaš stati I psovke krenu k'o oluje urlamo k'o ludi pa nas cela zgrada čuje I posle bude nas sramota od komšiluka, od sebe onda svako svoja soba I onda satima smo hladni u stanu zajedno a kao da smo sami I srce postane k'o beton u trenu kad nam više ništa nije sveto Al' opet neka sila jako nas veže i dvoje mnogo što greše Al' opraštamo neoprostivo u slavu Boga što je spojio nespojivo Ref. 2x