Zapamti odakle sam, Užice – Srbija Svaki lopov na konju sve dok ne scepa ga murija A realnost ubija, a svi smo deo nje Mali, ne traži nevolje, jer nevolje su demode Bori se za svoje! Vanja, rek'o sam ti, uspeću Tvoj je ujko poznat'. I mala, znaj, za tebe umreću I svoje uzeću, al' tuđe ne diram Deniro, gradski kalibar 78, skroz sam nacentriran Na dobre stvari, visina 192 Šta sam proš'o sve, to samo beton zna Gde god se okrenem, svuda otisci mojih stopa Stepenište sa pogledom na zadnja vrata bioskopa Kraj prozora Danijele i Jasemine Tu ispod Peđine terase, kroz život hvat'o krivine Malina, Bota, Borko, Jovana, Mare, Rade Svi delili detinjstvo i prve ljubavne jade Đonovi u asfaltu ostaće večno u nama Ti otisci, odrastanje na Trgu Partizana Ne zaboravljam rodni grad, komšiluk, sjaj lampiona Ja sam Užičko dete, beba vrelog betona Đonovi u asfaltu ostaće večno u nama Ti otisci, odrastanje na Trgu Partizana Ne zaboravljam rodni grad, komšiluk, sjaj lampiona Ja sam Užičko dete, beba vrelog betona Isus voli moje ulice jer su na krstu Pored njega rame uz rame, brojale rane A danas ja mikrofonu plačem, sećanja stežem Pločnik Partizana u meni plamti i dalje Sirene, čujem prvu bombu, vreme je isteklo Metak cep'o je dvorište, al' ipak nisam bež'o Na rafale oči mrstio Sa moga prozora gradske igrače gledali Previše igra igrali Pa smo besni k'o vukovi Ajron ulice Užica, na parčiće cepali Prve pertle vezali, nosili isti broj patika Vreli asfalt žulja, zaliven za beton Vrućina nas guta, isto tukli Atomsko sklonište šarali, stubove grlili Znaš li gde su sva ta srca, prave zvezde zasijali Mama, ne brini, tvoj sin u zgradu svraći Na 1. sprat stane, suza kane! Đonovi u asfaltu ostaće večno u nama Ti otisci, odrastanje na Trgu Partizana Ne zaboravljam rodni grad, komšiluk, sjaj lampiona Ja sam Užičko dete, beba vrelog betona Đonovi u asfaltu ostaće večno u nama Ti otisci, odrastanje na Trgu Partizana Ne zaboravljam rodni grad, komšiluk, sjaj lampiona Ja sam Užičko dete, beba vrelog betona Budim usnula slova iz snova gradskih memoara Asfaltiran za komšiluk dok stvarnost lice samara Nekad na krov se penjali, na krovu sedili samo Satima tako, s' pogledom negde tamo Gledali vrhove zgrada, Užičke slike sive Sve je bilo drugačije iz ptičje perspektive Na treptaj od neba, blizu oblaka jednog sna Pruž'o ruke ka sreći, a sreća me zaobišla Različitog godišta, različitog komšiluka Skupa gledali život što proleće poput zvižduka Sad smo odrasli ljudi, gledamo klince nove (Oblaci tamni plove) A klinci, isti su k'o mi Isto se smeju, isto plaču, sa istih zidica skaču Drže prste na zarezaču, uz predmete teške I lake, ljubav u školskom WC-u Ispod klupe lepe žvake Prošli put od pelena, od sanjanja do uspeha Život je prolaznost, pa svaki osmeh mi je uteha Zgrada kraj opštine nek te na mene podseća Tu je Deniro rođen i tu se najbolje oseća! Đonovi u asfaltu ostaće večno u nama Svi otisci, odrastanje na Trgu Partizana Ne zaboravljam rodni grad, komšiluk, sjaj lampiona Ja sam Užičko dete, beba vrelog betona Đonovi u asfaltu ostaće večno u nama Ti otisci, odrastanje na Trgu Partizana Ne zaboravljam rodni grad, komšiluk, sjaj lampiona Ja sam Užičko dete, beba vrelog betona Đonovi u asfaltu ostaće večno u nama Ti otisci, odrastanje na Trgu Partizana Ne zaboravljam rodni grad, komšiluk, sjaj lampiona Ja sam Užičko dete, beba vrelog betona Đonovi u asfaltu ostaće večno u nama Ti otisci, odrastanje na Trgu Partizana Ne zaboravljam rodni grad, komšiluk, sjaj lampiona Ja sam Užičko dete, beba vrelog betona