Ej, čujem rafal telo pada na pod Novi crveni san tamo ga odvozi brod I jedan crveni vrt za čiste duše Crveno cveće i kiše crvene pljušte Zbog mržnje koja se stvori da pokvari Sve lepe stvari u noći kad trag gospodari Šta je to što čoveka natera Na krv da pljune i ruku da digne na burazera Da gleda svoje k'o strance očima odsutnim Taj sneg u srcu odakle samo dolazi Ukradena pamet sklupčana moli za pomoć U lavirintima grčeva Gde identitet ne shvata ali veruje Um vešto krivi te slike pa oči ne vide Da su zalutale tamo u onim šumama Razum gde jeca REF. Ove krvave kiše me Često u crveno oboje Tada zaplačem tiše Suze od reči više govore Jutro sivo k'o magle krv kao oblak što ga nacrta Ime rasplače pesak u život mržnja kada zaluta Vidiš li crvene planine Taj crven mermer na njemu poznato ime Krvava kiša ne prestaje tražim kišobran Da me te kiše sačuva uplašen i neispavan K'o da vidim taj metak kojim si pogođen I tražim vremeplov nikako da ga pronađem U san mi dođe tvoj lik pa malo pričamo Sećaš se, svi su govorili kako ličimo Čujem taj pucanj obarača u rukama straha Pa nebo noćas otvara ta crvena vrata Ja ne razumem šta nas tako razdvaja Vera je ljubav kroz maglu što tera zaborav Nije mi jasno i ne želim da verujem Da kad ne razumeš ubistvom da mržnju rešavaš Opet je crveno sve ulice, kazaljke Kiše su noćas crvene samo zbog razlike REF. Ove krvave kiše me Često u crveno oboje Tada zaplačem tiše Suze od reči više govore