Boli me glava i možda usto bih Al' mislim da nemam snage ni da se uspravim Mamurno jutro, gledam facu ubledelu Ja više ne znam čoveka kog vidim u ogledalu Zvuci vinila, uz oblak dima razmišljam, ista smo ološ Sedimo, ćutimo, a mogli smo mnogo U životnoj galaksiji, dal ću naći svoje zvezde Na rubu ludila, skriveni psiho k'o Patrick Bateman Hm, klinci se kolju iz obesti Ubiju dete, džabe posle po trgu protesti Ja ne znam šta je s ljudima, previše kratak je dan Treba mi iskren osmeh - dosta je bilo zla Proleti vreme i da sutra umrem Sa sobom zakop'o bih veliki teret sa svoje duše Ona u mislima stalno, voleo bih zato Da život iza sebe slabo pamtim k'o Benjamin Button REF. Previše kratak je dan i ništa ne traje večno A ja, na kraju ostaću sam u nadi da nekad živeću srećno (x2) Još uvek se smejem, neću da dopustim Da šanse koje pruže mi se lako propustim Svoj život posmatram sa strane, kao da je film Ona naga i prelepa - moja Agnes de Mille Uz njene oči i miris kose dočekaću dan Napolju gužva je, buka, previše brz je grad Veruj mi, pre il' kasnije sve pokazaće vreme Dal su trud i žrtve stvarno bile toga vredne Vreme neumitno teče, kažu, proći će sve Ja ću ostaviti rep kad napišem najlepši tekst A do tad i dalje lutam svetom Od grada do grada, još uvek nošen svojom zvezdom Nošen pesmom, publikom da tražim svoje mesto A sve u nadi da nekad živeću srecno Psttt, ugasi muziku, pusti mir da čuvam Dan završava se, iz daljine stiže oluja REF. Previše kratak je dan i ništa ne traje večno A ja, na kraju ostaću sam u nadi da nekad živeću srećno (x2)