Možda sam u vozu za Diznilend ispod tamne senke putujem gledam kako vulkan se budi u istom ritmu trese se zemlja pravo u reku zlatne lave iskočiću iz voza kao iz svoje glave ja nisam zbunjen to je zgodna šala U liftu ili u parku u autobusu ili prolazu možda želim da sretnem nekoga to je susret ili zaseda ili laž ili obmana samo igra ili ljubav prava ja nisam zbunjen to je zgodna šala Zatvoriću oči, zatvoriću usta i pustiću srce da me vodi do početka možda mogu da izgubim sve možda sam strpljiv, a možda i ne posle dvesta pedeset kilometara saviću se kao žica razbiću se kao tišina posle dvesta pedeset kilometara ja nisam zbunjen to je zgodna šala ne