Samo je moj noćas naš stari dvosed nekad' si sedeo kraj mene pored odlazi, pusti me, seriju gledam izađi sam I nemoj da šuškaš dok pakuješ stvari svetlo ne pali, tišinu ne kvari odlazi, pusti me, seriju gledam izađi sam U zoru kad' se smiri sve i ne bude ni promaje možda mi dune u trenu tom da zaplačem za tobom Ref. U nedostatku sna uspavaću se ja sa bilo kim, sa bilo čim ma, možda pustim plin, ma nek' odleti sve što da ne, što da ne Doručak u pet, usne kao med i ono što predugo ja već znam dovde nismo zajedno došli ma, daj izađi sam Što ne mogu, neću, ne želim da vratim šta ne razumeš, daj da ti skratim znaš put do vrata, zar ja da te pratim izađi sam Zbog tebe sam bila brža od vetra imala krila, imala jedra sad' neću da pređem ni ta dva-tri metra U zoru kad' se smiri sve i ne bude ni promaje možda mi dune u trenu tom da zaplačem za tobom Ref. Ref.