Jedan roka bit, a drugi roka stih Ne mogu da podnesem Da me mrze pizde koje prve bi prodale sebe Al' ne jebem ih, druže Ti znaš ko je, sve sjebem i uzmem Sve što je moje pa odvedem i kurve Svi sedaju dole jer sve su to moji đaci Otvoreni prelom vidiš čim kičmu slomim traći Fintu kad im bacim, strah vidiš im na faci Jer ja sam šoder, a vi ste samo običnjaci Zato, ma pali, brate, znamo ko drži karte Ovde ulice pamte moto: uzmi sve – zna se Kad fali kinta, muke skratio bih Platio bih ove ruke, pusta radio hit Kita svakom ko pljuje, a nije shvatio stih Kita svakom ko nam nikad nije platio bit Ajmo sad svi, ovo je ta "uspeo sam" muzika Jer znaj, sine, da ja uspeo sam, uzvik znak Jedan roka bit – je l' čuješ to? Niko ne zna ko? To je on, on Drugi roka stih, je l' se čujemo? Opet ne znaš ko? To je on, on Džaba me tražite jer baja je sad negde S tri cice na pesku pa gledam gde ću da legnem Čuj, bato moj, sutra kajanja ne vrede Jer to tvoje nije diss, već samo lajanje na zvezde Ja trudim se da ostanem iznad i pronađem izlaz Probaj da ne postaneš pizda U ovom gradu indijanaca svuda spike iz obdaništa A ja ipak bih da budem kralj, a ne poglavica Blaga vrtoglavica je na sve strane Jer kad čuješ "Marvel" – bitovi cepaju membrane Rep je droga, ovi momci cepaju te grame Takva je moda, pa te ribe sve daju se same Al' neću sad o tome iako pogađam u centar Ovo je pesma gde hvalim svog producenta A vi zaostajete kô u "Tito i ja" Marvelito i ja – bivša juga style Jedan roka bit – je l' čuješ to? Niko ne zna ko? To je on, on Drugi roka stih, je l' se čujemo? Opet ne znaš ko? To je on, on Stavi nas na fon, fon, jer je sranje vruće Skroz, skroz, čuješ iz svake kuće Od najvećeg kluba do tamo zadnje rupe Rokaju svuda – ko? Momci iz zadnje klupe Ne, nismo ukrali sempl, nismo ukrali ni bit Nismo digli rime, mi smo usrali taj hit Opet će da seru, al' na kraju usrani ste vi Al' ja oprostim vam svima, ustanite svi Vijao sam devojčice s kikicama, a sad one mene Jer imam papire sa sličicama Al' one žele, dabome, sa nekim pičkicama Maminim, tatinim, jer svaki od njih spička sad na njih kintu Al' ne i vas, tbra Jer ja sam onaj momak iz zadnje klupe, moja škola je dgra Dok onaj od gore ne vikne, šljakam dok kevu ne zbrinem Po klubu se akam dok trebu ne skinem Dok temu ne smisle, ja već smislio sam sedam A Marvelito sroko' je bit, uništio ga, tebra Momku iz zadnje klupe ne treba kreda Pet iz ulice, pa kad profa ne gleda – begam, begam Jedan roka bit – je l' čuješ to? Niko ne zna ko? To je on, on Drugi roka stih, je l' se čujemo? Opet ne znaš ko? To je on, on Stavi nas na fon, fon, jer je sranje vruće Skroz, skroz, čuješ iz svake kuće Od najvećeg kluba do tamo zadnje rupe Rokaju svuda – ko? Momci iz zadnje klupe