Zatvorska prostorija, ćelija broj 2 U njoj bledo gledam i tugujem ja sedim u tami i ramišljam o tome kako zajeb'o sam sve, u životu mome Sranje to da napravim, stvarno nisam treb'o jednim trzajem prsta, sam ceo život sjeb'o akademija brate, za nju je čuo svako početak priče tamo je, i ide ovako Beše lepo veče, kad uopšte nismo znali da zvuke rep muzike preseći će rafali tad nastade strah i gužva oko nas ja nju drž'o sam za ruku, nama tražeći spas Postrojili su sve, na glavi držeći nam utoke a meni priđe jedan, ubijen od koke i drhtavim glasom reče, dobra ti je čupi nju ščepa za ruku, a meni šamar lupi Kren'o sam na njega, al' tu bili su ortaci gazili su mene po telu i po faci ono što se sećam, odveli su nju kad izgubio sam svest i podlegao snu Dugo sam u bolnici ležao bez svesti a kad sam doš'o sebi na radiju čuh vesti leš mlade devojke je nađen u Savi seksualno zlostavaljana, s ranama na glavi Tog trenutka, nešto je puklo usred mene poš'o sam ka prozoru, da isečem vene tad ulete sestra i reče mi ovako nemoj to da radiš znam da nije ti lako Ali razmisli momak, ti još uvek si mlad pred tobom je dug život, što da uništiš ga sad Sudbina pravi greške Al' ništa ne vredi uteha mi njena kada ova grozna noć, ceo život moj menja iz bolnice sam pobeg'o u prvu kafanu da u čaši nađem lek za svoju ljutu ranu Tolk'o sam se napio da mozak mi je stao istrč'o sam napolje i auto ukrao vozio sam brzo kroz sumanutu noć u vožnji i zaboravu, tražio sam pomoć Ali ništa od toga nije smirilo mene kroz glavu su mi prolazile najcrnje scene jer teško mi je pala moja sudbina ukleta više nema mi života, moj život je osveta Uzeo sam utoku i nalik ludaku počeo da ga tražim pijan po mraku nakon dugog lutanja, i posle svega uspeo sam brate ja da pronađem njega Puc'o sam mu ladno, ravno u glavu utoku polako spustio u travu stajao sam mirno, nisam hteo ni da bežim staviše mi lisice i sada ovde ležim Polako se navikavam na zatvorsku tišinu upozn'o sam mrak, patnju, bol i tminu a zbog jedne greške, svako tamno veče mene ubija bol i savest me peče Velik je moj greh i kobna moja greška što u tami, mrtav pijan, ubih nevinog dečka a onaj koga tražim i što naneo mi tamu sad je na slobodi, jeb'o mu ja mamu Sudbina pravi greške Deset dugih godina ja osećam se samim deset dugih godina u zatvoru čamim ali sutra ću kapiju da vidim s druge strane i najzad životu mom, sunce će da svane Rešio sam ja, zaboraviću sve živeću nov život, promeniću se naći ću mir i budućnost ja sebi ja povući ću se da ga prepoznao ne bi Al' ipak jednog dana i ako nisam hteo u kafiću sam ja, baš onog pravog sreo vena mi zaigra kad videh da je on srce poče da mi lupa, u glavi čuh zvon Sa skakavcem u ruci, ja prišao sam njemu i ubo sam ga ladno, nisam im'o tremu a on gledao me zbunjeno sa krvavim ustima ranu na stomaku stezao je prstima Drž'o se za stomak i tresao se jako a život tad se njegov gasio polako istog trena je pao, tu ispred moga oka lež'o je u krvi, ispred hiljadu svedoka Tog momenta ja, zapalio sam preko i sve što sada imam, tamo sam stek'o mog'o sam pošteno u životu, više puta ali izgleda da sudbina na mene je ljuta Probao sam ja, da živim na fer ali meni je suđeno da budem gangster sada radim preko kada život hoće tako prvi sam tamo i boji me se svako Imam šta poželim, bez truda i muke uzeo sam Beč ja u svoje ruke Ali prošlost ja ne mogu tako lako da izbrišem još uvek nekim noćima, jecam i uzdišem jer ne leče se lako, na srcu rane teške kada sudbina ume, da napravi greške