Postoje carstva gde caruju drugarstva Al’ ja ne stanujem u nekom od njih Ovde su ljudi svi pomalo ludi I trudim se da razumem ih Žongliram vešto da dodelim presto Iskrenom, poštenom i pravednom Drugu i bratu do guše u blatu što oružje svoje zove istinom Pa me mrze svi tako zbunjeni Danas svako sudi po potrebi Jer ko da stane na crtu inerciji Ja sam Tirion, iznutra sam div a spolja patuljak Tirion – džinovsko srce, a ja čovečuljak Tirion – poslednje svetlo u gradu je znak da sam budan Obeležen, ružan, ni kriv ni dužan – Tirion Postoji mesto gde pobegnem često To moga uma su hodnici Jer čudno je vreme, a ja rob dileme Da l’ ipak ima normalnih u ludnici I blista nada, da nikad ko sada Urotiće se zvezde da nadsijaju Sve vaše greške i grehove teške Jer Dobro je ono u šta veruju Zato "dobar dan" evo pružam dlan Pa ga stegni, il’ jednostavno pobegni Meni je isto, a ti dobro razmisli Ja sam Tirion, iznutra sam div a spolja patuljak Tirion – džinovsko srce, a ja čovečuljak Tirion – poslednje svetlo u gradu je znak da sam budan Obeležen, ružan, ni kriv ni dužan – Tirion