Obraz nije guma, ali krene da se topi Neistine žarač kada prisloniš na njega Ni reč nije metak, ali ume da zaboli Kad pogodi čoveka izbalansiranog ega Pa pre nego što mi organizuješ linč I zalaješ brzopleto ko seoski ker Pozovi me i dođi u verbalni klinč Da makar jednom dobijem sudjenje fer Ti samo misliš da me znaš U stvari se zavaravaš Ti samo misliš da me znaš Samo misliš da me znaš Ti samo misliš da me znaš U stvari se zavaravaš Ti samo misliš da me znaš Samo misliš da me znaš Obraz nije guma, ali ume da se topi živog me sahrani i jezikom potopi Ugasi mi ime, učini me večnim Tu sam da te ložim i napravim srećnim Ti samo misliš da me znaš U stvari se zavaravaš Ti samo misliš da me znaš Samo misliš da me znaš Ti samo misliš da me znaš U stvari se zavaravaš Ti samo misliš da me znaš Dok nema usta pomeraš Otvori moje duše odaje U njima ništa se ne prodaje I dok se diviš eksponatu Evo poslušaj sonatu Ti samo misliš da me znaš