U borbi za ljubav ko će koga prvi zavesti neću da pucam, pišem prigovor savesti ne znam što ovo zapisujem još uvek slikam, mislim da suština ista je Kao da gubim osećanja sve manje jedem, manje pričam, slabo spavam trudim se da sebe ubedim da se ne rimuju gubitnik i umetnik Sve postalo je monotonija bilo bi lakše, al' ne mogu po šablonima probao sam - ne ide i misli su mi nemirne ne vide da svedok ne može da spasi nevine Umetnik je svedok vremena ako te zavolim možda postaneš besmrtna na ovom obrazu nećeš videti suze dao sam celog sebe, šta bi još da mi uzmeš Ostavim otisak na čaši svakog odnosa i uvek prelije ta kap hladnog ponosa možda je tako trebalo da bude svoje ljude pretvaram u svoje Jude Neka mi sude, samo da sam čist pred Bogom na ivici svog sveta osećam se tako dobro tebe sam uspeo da naslikam i to je dokaz da mi nisi bila navika Ostavljam otiske u vremenu ne veruješ u hemiju i dostavljaš anemiju i nije svaki umetnik dobar čovek ali je svaki umetnik željan slobode Sipaj mi istinu sa dve kocke leda i Van Gogh je počeo sa 27 deset godina kasnije više ga nije bilo da li je kasno da danas naslikam život Šta je ljubav, šta je suprotno od nje šta god da jeste - nije ista kao pre plašim se da ću biti zadovoljan, slep i da neću uspeti da sačuvam svoj svet Plašim se sebe tamo gde ne pripadam neko pamti me po kartama, neko po slikama a njoj sam sinoć sjebao poslednji živac uporno čeka da shvatim šta je krivica Još uvek ništa