Evo brate, godina je prošla od tvoga ubistva stvarno pomislio nikad nisam da će da me stiska ova tužna priča koja izjeda me godina bez tvoga zagrljaja nisam niko ništa zamišljam Kao klinci kad smo bili setim se detinjstva to je stvarno bila jaka slika ali sada evo stojim pored toga gde zastala je svaka moja nada gde ostajem bez daha nikako ne shvatam, da Nisi pored mene, jako grebe me iznutra pokušavam da osetim svaki taj trenutak zagrljaj mi treba, a tebe brate nema u meni gadni osećaji gore postao si anđeoska zvezda Ponekad u sobi sam sa sobom sednem pokušam da plačem ali ne ide sa bolom nikad neće da me shvate tebe voleo sam stvarno, možda ne pokazujem briga me za druge ja se ne dokazujem Na tvoj novi dom često svratim da bi pričao sa tobom drugi kažu, ne čuje te jer je sad sa Bogom mrzim to što nisi ovde sa mnom sve bih sada dao da vratiš se još jednom zagrli me Gledam drugu braću, često prođu pored mene pomišljam na nas trenutak me odvede daleko u prošlost kad si bio srećno dete, voleo si lov sve te istrumente nisi osetio bol Ref. Iz dana u dan brat na brata pomisli al' cela godina je kao večnost on od njega odlazi iz dana u dan srce kuca slabije i dalje čeka da se vrati da ova tuga prestane Evo, sada priznajem, nemam šta da krijem plakao sam noćima, hteo da se bijem samo bar na sekund da izbacim iz glave sve te ružne slike koje dva'est četiri sata dnevno meni više Na nebu tražim sunce, od kiše da se sklonim kada emocija pukne, tad se s tugom borim shvatate kad kažem, voleo sam brata al' više ne postoji ljubav je drugačija, tad se jako smorim Ne znam da l' me čuješ al' svejedno pričaću sa tobom iako se čini da pričam sam sa sobom samo jednom da me čuješ jer ti nisam mnogo toga reko neke stvari bih da shvatim ali sve je bledo U grudima mi ožiljak, zašivena tužna priča stvarno boli me kad pričam, znam nekom nisi bitan al' ima ljudi što te vole iskreno kad kažu ispod kože stojiš ti zaključan u snove Samo nebo jedno zna, svedok naše priče niko ne pita za bol kako mi je posle kiše jeste mnogo prošlo al' promenilo se ništa nije još uvek sediš na mom ramenu, čekaš nove priče Na mome telefonu ti u imeniku stojiš napisano tvoje ime sbs, ničeg se ne bojiš sedim očekujem poziv al' u prazno gledam na ekranu nema tvoja poruka sa cheta Ref. Jednom sam se zaneo posle tvoje smrti telefon zazvonio, ime ti se vrti bezveze sam se nadao, saznao sam pozvala me naša sestra kaze, dođi kući, sad mi jako trebaš Teški su trenuci kada dogodi se ono što nikome ne želiš uz pratnju suza šapućem joj reči kažem ne brini se ništa, bata će da reši al' da vratim njega to nikako ne vredi I sve bih sada dao da te zagrlim još jednom samo da ti kažem kakav mi je život eto nije ništa bolje, nije kao pre kad smo bežali iz škole seti se tih dana pijani do zore Na vreme nisam stigao samo da ti kažem dobio sam sina, osećaj božanstven bio bi mu stric, vodio na bazen kupio mu sladoled, niko ne bi smeo da ga pipne dok ga vodiš u kafiće ti Teški su trenuci, bol je jači nego ikad i svestan sam da neće proći nikad zato ostaje mi tužna priča milione suza da isplačem neće da te vrate nikad više to su trnovite staze Otiso si noćas sa svim tim zvezdama negde u daljinu gde vazduh više ne treba ali znam jedno disaćeš i dalje sve dok moje srce pamti tvoje dane, moj brate Ref.