Dim i šahte i pacovi, sivi soliteri Miris vatre iz kante, inspiracija za story telling A pričam priču Beograda iza žičanih ograda Ljudi su živčani, ništa im se više ne dopada Jer stvar nizbrdo kreću na granici sa živcima Nemaju vizu za sreću Kad misle da su videli svetlost na kraju tunela To su ustvari farovi kamiona iz drugog smera Jednosmerne ulice, pune krivina Tim putem kreni tu su krupne zveri, sitan kriminal U kasarni vojnici, a u marici policija Lica mladih ljudi u invalidskim kolicima Klošar u parku, u ruci Koka Kola Na minus 10 živi u kući od kartona Student uči kod platioa, bez grama perspektive Pa je već 10 'dina navučen na bensedine To je moj Beograd, al' više je siv i crn Otvaram vilicu, stavljam pljugu, palim šibicu Dunem dim u vazduh i pratim pravac vetra S drugog sprata šaljem gusti dim do Sava centra Do Avale, Ušća, do spomenika pobednika U panoramu grada dobijem kad spojim sliku I dalje u sendviči između dana i minuta Čekamo da nas vreme proguta Možda već sutra REF. Ja bi' da dišem duboko kah kah Al' nemogu vazduh je tol'ko kah kah Moj grad prekriven je smogom kah kah Al' ipak volim ga mnogo, najviše Ja bi' da dišem duboko kah Al' nemogu vazduh je tol'ko zagađen Moj grad prekriven je smogom kah kah Al' ipak volim ga mnogo, najviše Gledam trg i bulevare pa bi da ponovim priču Život od 9 do 5 dok ne polomiš kičmu Mesto gde korovi niču, nema kala i maslačaka Na splavovima standardna jurnjava psa i mačaka To su prazni mozgovi s nagonom za erekciju Došli do stadijuma, stanja uma paramecijum Tol'ko sitni, nebitni, gledam ih k'o prašinu Tol'ko plitki, da plato lako ispliva na površinu Na balkonu dugo već ne zalivam cveće Jer mi kaplje klima od komšije sa trećeg Skeniram ljude, pomno ih slušam Al' vidim samo rendgen snimak slomljenih duša Moji susedi su sedi jer išli su na Goli otok A rade za minimalac i hladni topli obrok Uzmi protiv-otrov u centu vidi se razlika Golim okom vidimo sadržaj vazduha Daj mi gas masku i bocu kiseonika Taj vazduh je razlog što o koncu visim k'o slika Po prstiju pravim paspartu, palim rasvetu Pravim kadar na starom asfaltu To smo mi i vesnici proleća, pesnici stoleća Pruži ruku al' završićeš na pesnici Obećana zemlja gde svi tvrde da će biti bolje Da suviše je loše da bi bilo gore Šta REF. Ja bi' da dišem duboko kah kah Al' nemogu vazduh je tol'ko kah kah Moj grad prekriven je smogom kah kah Al' ipak volim ga mnogo, najviše Ja bi' da dišem duboko kah Al' nemogu vazduh je tol'ko zagađen Moj grad prekriven je smogom kah kah Al' ipak volim ga mnogo, najviše