CANTWAIT: Znam da bi većina htela Da pređem s reči na dela A da pričam o životu, to je preopsirna tema Jer sam neozbiljan, nemam valjda osećaj za to Jer me svaki tužni instrumental podseća na bol Potiskujem, ali svesno sam se parkir'o nepropisno U nadi da će mi neko slomiti retrovizor Al' nema šanse da se proslošti otarasim Zanosi me talas savesti i haos stvarnosti Prisećam se dana kad sam gled'o rat uživo Al' ne film sa Bijelom nego stvarno rat uživo I kad se grad rušio i kad je bilo zatišje Moja zemlja postala je ratište Po gradu nemiri svuda, a NATO nemilosrdan Toliko nevinih Srba je Stradalo, a ti se smej sada kad je prošlo sve Što se sećam tog rata Zato što se sećam uplašenog lica svog brata Imao je tri godine, stavlja glavu pod jastuk Valjda da ne pogine, ništa mu nije jasno Zamalo sam pustio suzu i stvarno sam hteo Da im roknem atomsku i sve ih sravnim sa zemljom Bio sam dete nisam dao da mi sjebu detinjstvo Hteo sam samo da više nikada ne bude isto Gistro Malo u sklonište pa malo na teren Pa opet nazad u sklonište kada čujem sirene Mamu im jebem IKAC: Sad sam pričao sa Markom, kako nije bilo lako Tih dana kad smo bili dosta mlađi Na ulici mu repovao "Nema moj stari" A pis'o sve te reči na jednom tavanu u zgradi Tad sam shvatio da je život možda nevolja Je li znate ko je Marko to je Reksonin brat Đenova Sanjali o svemu, tada je sve počelo To me je opisalo u srcu mi je ostalo Ruši mi se zemlja, ja k'o da nisam prisutan Pucam na sve strane ovde nema Isusa Što se mene tiče, tako nam je trebalo Sve ste upropastili, a meni se baš jebalo To nije moja zemlja brate sto put' sam vam rekao Moja zemlja je malo veća, u njoj sam zvezde gledao U njoj su moji snovi ostali za nama To je ista ona zemlja što je mnogima ta rana Koja nikad neće zarasti, o kojoj priče slušaš Zbog koje ne znaš gde si, u kurcu si gde jesi Zbog koje nemaš love i mrziš svakog drugog I krstiš se pred spavanje i čekaš neko čudo Moja je zemlja možda malo bolja al' je nema I neće je ni biti, jer je previše degena Koji vole više boje nego tuđu sreću Ja sam ost'o na tom pravcu, dalje s' vama neću