Noć se tiho gubi i već zora stiže Još me malo grli svojom rukom nežnom Mi smo ovoj zori sve bliže i bliže I rastanku našem tužnom neizbežnom Jer sutra kad voz krene stajaće i jedna žena I niko znati neće kakva je tuga njena Skrivaće duša njena istinu koju znamo Da je već toga trena postala prošlost samo Ljubi me ah ljubi za sve srećne dane Jer ko ptica strepim od ovoga jutra Ljubi mi još malo oči uplakane Al samo te mo,im ne pominji sutra Jer sutra kad voz krene stajaće i jedna žena I niko znati neće kakva je tuga njena Skrivaće duša njena istinu koju znamo Da je već toga trena postala prošlost samo U srcu je nade sve manje i manje Samo teška slutnja sliva se inutra Rastanak je svaki malo umiranje I zato te molim ne pominji sutra Jer sutra kad voz krene stajaće i jedna žena I niko znati neće kakva je tuga njena Skrivaće duša njena istinu koju znamo Da je već toga trena postala prošlost samo