Hoću kući, davno nisam bila tu gde su nebesa i nema tišina hoću kući u nedra planina gde huk Bistrice pesmu peva pune opoja ljubeći kamenje po baštama Pećkog perivoja Hoću kući, davno nisam snila sunčanu livadu što se decom zlati kraste na kolenima što će brzo srasti namazane kriške pekmezom od šljiva miris opojnog cveća sa okolnih planina Hoću tamo gde se prijateljstvo budi tamo gde se zora čistim zlatom rudi i poruka neka nosi sa kolena na koleno u povoju marami il' kosi Hoću kući tamo gde se rodih tamo gde se sanka i šaka uvek modri hoću kući u sva ta topla leta i hladne zime u ranom detinjstvu nahojene doline Tamo gde nisam prestala da živim tamo gde sanjah da krilima letim zorama ovečanim radosti se budim napojena ljubavlju gde praštati ljubim Tamo, tamo gde se kolevka zaljuljala i nedra majke blagoslov prenela tamo je kuća moja, još me tamo ima tamo gde sam najčednije voljena tamo je moj dom, moja duša i moj spokoj