Ti si jedina, od tvojeg imena ja pravim mantru koja me ubija a nema razloga i od odjeka tvojih koraka ja čujem pevanje crkvenih horova I, da da da, zbog tvojeg osmeha ja vidim crne oblake u bojama i vidim tragove proleća ali jebi ga, tu nema ničega i moje misli me ne vode nikuda I onda stanem i zadržim dah, i zaključim da ne mogu da, ne, ne mislim o tebi samo Jedina, u tvojim kostima ja predosećam sedam stotina tona ljubavi koju prema meni gajiš ti i u očima, u tvojim očima ja vidim hiljadu drugih osoba a nijedna nije ta koju ti znaš iz ogledala I, da da da, sa tvojih usana ja čitam skrivene misli i ljubavna pisma, ali cela ta konstrukcija od karata se raspada jer sve je prazan hod, samo predstava i moje misli me ne vode nikuda I uvek okrutna, uvek prisutna ovu priču zakopaće istina ti si nebitna, ja nemam vremena, i ne mogu da, ne, ne mislim o tebi samo Nebitna, od tvojeg imena ja pravim mantru koja me ubija