Postao si i od leda hladniji sad me plaše tvoji dodiri a ono drvo što ga vetar savija to sam ja, srećo moja, to sam ja Drugi čovek, tugo moja, sada si odričeš se svoje prošlosti ne sećaš se šta si bio nekada a šta ja, srećo moja, a šta ja Ref. 2x Tvoji mi te ne daju jer anđeo ti si oni, jadni, ne znaju to odavno nisi Noćnoj ptici ne daju dete da im kvari oni, jadni, ne znaju kakav si ustvari Pritisla me tuga na tvom ramenu izgoreću u tom plamenu jer ono drvo što ga vetar savija to sam ja, srećo moja, to sam ja Ti se menjaš, ali ja sam kao pre u mom srcu nema promene i ne sećaš šta si bio nekada a šta ja, srećo moja, a šta ja Ref. 4x