Ne dan moju tisnu kalu punu konce i koluri znan bas svaku njenu skalu ka noc pade, kad zaskuri U ponistre dere vitar izideno gnjilo drivo i jos dikod koji pitar di gre čovik, gazi krivo Ref. Još zapiva stara klapa pa se nebo s moren stapa u versima vino skrapa dok lagano ura kapa U jubavi svi kantuni bižu dani i štađuni u konobi su kampjuni di su dvori dice puni Ne dan moju tisnu kalu ka govori, čini kućo uz murtilu, tiramolu vraćan ti se stara kućo A gre život i podbada i kroz slaku i kroz žuku vodi' ću dok sunce pada mojon kalon ćer za ruku