Vratilo se moje zlato ponovno me opet voli sad je svijesna da ne može zdravu pamet da mi soli Na novi se sada život postepeno privikava čini mi se da će od nje da postane žena prava Ja još uvijek isto živim s jaranima pjesme pjevam ne brinem se baš toliko i kad imam, i kad nemam ne brinem se baš toliko danas imam, sutra nemam Moje zlato kuću kući dočeka me i otprema samo tako nek nastavi i problema više nema Mezimicu ćaća žali Boga bi joj s neba dao a ja sam mu trun u oku kaže da sam pravi đavo Neka priča šta god hoće za bećara to ne smeta možda i ja da se smirim kad mi dođe pedeseta možda nekada se smirim kad mi prođe pedeseta